O projektu
| 01 novembar 2011
Udruženje građana Ekomuna i Novosadski edukativni centar, pod pokroviteljstvom Gradske uprave za sport i omladinu Novog Sada, povodom svetskog dana klimatskih promena 4. novembra, organizuju Muzičku ekološku akciju mladih, skraćeno MEYA (Musical ecological youth action).
MEYA je projekat koji ima za cilj povećanje nivoa informisanosti i interesovanja u sferi zaštite životne sredine i klimatskih promena , u skladu sa uzrastom i interesovanjima ciljne grupe - učenicima srednjih škola, na njima svojstven način, kroz razvoj literarnog i muzičkog stvaralaštva.
Na osnovu preporuka ciljne grupe, selektovano i formirano je pet srednjoškolskih muzičkih sastava, koji su svoje impresije na ovu temu izrazili kroz muzička i literarna dela koja će biti prezentovana na manifestaciji povodom Svetskog dana klimatskih promena 4. novembra u svečanoj sali gimnazije “Laza Kostić” u 19 časova. Na manifestaciji će učestvovati sastavi Morana, Next Kodex, Tranzistori (ET© “Mihajlo Pupin”), predstavnici udruženja Rebuild Collective- Disinfect i sastav Čupavci. Muzičkom delu programa prethodiće uvodna reč profesora Sakulski Dušana, sa Fakulteta tehničkih nauka i film "Priča o stvarima".
Studijski snimci numera biće objavljeni na ovoj strani i biće besplatni za daunloud.
POZADINA:
Prema informacijama koje smo dobili iz Lokalnog akcionog plana, dolazimo do zaključka da ponuda programa neformalnog obrazovanja nije mladima dovoljno atraktivna, pre svega zato što programi neformalnog obrazovanja nisu mladima predstavljeni na njima razumljiv i vidljiv način. Na pitanje mladima uzrasta od 14 – 20 god, kakav uticaj aktivno uključivanje mladih u zaštitu životne sredine može imati na očuvanje prirodnih resursa, 63% je odgovorilo da značajno može da utiče aktivno uključivanje mladih. Takođe, jedan od problema je taj što stvaralaštvo mladih nije vidljivo. Mladima nije jasan pojam stvaralaštva i mogućnosti stvaralaštva. Mladi stvaraoci imaju problem nepostojanja sistemskog programa podrške u prezentovanju i dokumentovanja stvaralaštva. Netradicionalni i eksperimentalni oblici stvaralaštva mladih nisu prepoznati kao ravnopravni oblici stvaralaštva, a u kulturnoj ponudi grada mali je broj programa u kojima mladi mogu aktivno učestvovati. Kulturna ponuda u gradskoj sredini je centralizovana, često su zanemareni delovi grada van „zone centar“ pa i tu nastaje problem. Na osnovu svega ovoga stiče se utisak da je neophodno što više raditi na permanetnom informisanju mladih na način koji je adekvatan za mlade kao specifičnu ciljnu grupu i aktivnostima koje institucije i organizacije sprovode, a u koje se i oni mogu uključiti. U prilog tome, govori i činjenica da se tokom istraživanja došlo do podatka da su mladi u Novom Sadu i te kako svesni problema iz oblasti zaštite životne sredine koji ih okružuju. Mladi veoma produktivni kada je u pitanju navođenje problema u oblasti zaštite životne sredine, međutim većina njih nije spremna da se aktivno uključi (samo 22% bi želelo da se aktivno uključi), dok bi se 60% mladih uključilo pasivno (potpisivanjem peticija i sl.) Od onih koji su želeli da se angažuju po ovom pitanju (aktivno i pasivno) kao najatraktivnije oblasti u kojima bi se aktivirali odabrane su zaštita prirode i životna sredina i zdravlje mladih.
Mladi su budućnost društva i planete. Mladi imaju interes i obavezu da se bave problemima životne sredine i održivog razvoja, jer moraju da žive sa posledicama onoga što su im ostavile prethodne generacije i moraju misliti o generacijama koje dolaze.”
(Nacionalna strategija za mlade Republike Srbije)
Zaštita životne sredine podrazumeva aktivnosti i planove koji imaju za cilj očuvanje prirodnih resursa, odžanje trenutnog stanja u životnoj sredini i gde god je to moguće unapređenje stanja životne sredine. Održivi razvoj predstavlja težnju da se stvori bolji svet ravnotežom socijalnih, ekonomskih i faktora zaštite životne sredine. Harmoničan odnos ekologije i privrede uslov je da se prirodno bogatstvo naše planete sačuva i za buduće generacije.
(Strategija održivog razvoja Republike Srbije).